Ћирилица Београд

POŠTOVANI GOSPODINE JAĆIMOVIĆU,

PRE SVEGA PUNO VAM HVALA NA VAŠEM OBRAĆANJU, I ISPRED MOSKOVSKE BANKE BEOGRAD MOGU DA VAM PRENESEM POZDRAVE RUKOVODSTVA BANKE KOJE JE MEŠOVITO RUSKO-SRPSKO. PRIMERA RADI, ČLAN IO BANKE GOSPODIN SERGEY KURDENKOV VASILJEVIĆ SE PREZIVA KAO I JA….TAKO DA JE SAVRŠENO JASNO DA NAS POVEZUJE I PISMO, I POREKLO, I KULTURA…..NAŠA BANKA ČINI SVE DA ĆIRILICA BUDE RAVNOSPRAVNO ZASTUPLJENA U DOKUMENTIMA I JAVNOM OGLAŠAVANJU. PRVA ODLUKA JE BILA DA BUDE LATINICA, I PROMENA ODMAH U ĆIRILICU KOŠTALA BI BANKU DOSTA ….NISU U PITANJU HILJADE EVRA VEĆ DESTINE HILJADA EVRA ….ALI KORAK PO KORAK, UVERAVAM VAS DA ĆE I ĆIRILICA BITI ZASTUPLJENA ISTO, A VRLO BRZO I VIŠE NEGO LATINICA. TAKODJE BEOGRAD I NOVI SAD JESU SRPSKI GRADOVI, ALI U NJIMA ŽIVE NAŠI KLIJENTI KOJIMA ĆIRILICA NIJE PRVO PISMO….TAKO DA SE TRUDIMO DA I TAJ DEO POŠTUJEMO. UPRAVO ANALIZIRAMO TROŠKOVE DA FILIJALU U NOVOM SADU ISPIŠEMO I ĆIRILICOM I OSTALIM PISMIMA U VIŠENACIONALNOM GRADU …

ZA POČETAK NAŠE SARADNJE PREDLAŽEM VAM DA VAŠA INSTITUCIJA OTVORI RAČUN KOD NAS (ZGRADA NIS-A), A NAMA OSTAJE OBEĆANJE DA ĆEMO SVE UČNITI DA ĆIRILICA BUDE RAVNOPRAVNA U NATPISIMA NAŠE BANKE. UPRAVO JE MOJ POSAO DA USKLADIM GRAFIČKE STANDARDE SA MOSKVOM, I VERUJTE VREDNO RADIM NA TOME I BIĆE, MI ZADOVOLJSTVO DA VAS IZVESTIM KADA NEŠTO PROMENIMO.

А како горњи одговор изгледа у нашем систему електронске поште, можете видети на следећој слици:

ПРОТЕСТ ЗАПОСЛЕНИМА У МОСКОВСКОЈ БАНЦИ – ФИЛИЈАЛА БЕОГРАД

Ми чланови нишког повереништва удружења „Ћирилица“ Београд изражавамо најоштрији протест запосленима у београдској пословници „Московске банке“ због истицања фирме на хрватској латиници. Не постоји ни један разлог пословне, историјске, културолошке, правне, уставне, законске, националне ни међународне природе због кога бисте могли тако да поступите, и једино објашњење су разлози психо-социјалне природе и навике запослених у вашој филијали. Ваше „образложење“ дато руском амбасадору у Србији да сте ви „оријентисани на Европу“ је троструко неосновано:

1. Ваша банка има седиште у граду чије име носи, и у земљи Русији, у којој је ћирилица и традиционално, и историјско, и уставно, и законско, и службено писмо, па је већ само тај разлог довољан да и у Београду и Србији њена фирма буде на ћирилици, руској или српској, или и руској и српској. Шта више, свака филијала Московске банке у било којој земљи у свету мора на првом месту да има натпис на језику и писму земље домаћина, и на руској ћирилици као домицилној верзији фирме ове установе.

2. Члан 10. Устава Србије и пропис о фирмама на јавним пословним објектима вас такође обавезује да у Београду и Србији користите на првом месту српску ћирилицу, а слободни сте да поред тога имате и фирму на неком другом језику и писму

3. Ваше веровање да ћете представљањем себе самих на туђем писму странцима у Србији „олакшати разумевање и сналажење“ почива на вашој заблуди. Странцу који не зна српски језик је потпуно све једно да ли му пише „Мењачница“ или „Menjačnica“; „Забрањен пролаз“ или „Zabranjen prolaz“, јер он једнако не зна значење ни једног, ни другог израза. Због ваше сопствене заблуде и поданичког односа према странцима, њима ништа нисте помогли, а себе и свој народ, његов идентитет, културу и писмо – занемарујете и затирете.

Ми чланови удружења „Ћирилица“ Ниш вам отворено поручујемо:

Ви се нечега стидите, па писмо свог народа – српску ћирилицу – доживљавате као „издајника“ који свету указује на вашу српску народност, па желите да се лажно представљате, а коришћење туђег писма – хрватске латинице – доживљавате као могућност за своје лажно представљање.

Код Грка, Македонаца, Бугара, Руса и других нелатиничних народа нема тог сиротињског и малограђанског осећаја стида пред другима. Напротив! Ти народи своја писма доживљавају као суштинско својство својих националних идентитета, и негују их, чувају, бране и преносе на своје потомке. Шта више, Грчка и Бугарска су са својим азбукама ушле у Европску Унију без икаквог зазора пред Европљанима, али и без икаквих „примедби“ од стране Европљана! Европи не смета разлика у језицима и писмима међу земљама њеним чланицама, напротив, чак их сматра за добродошлу разноликост и богатство! Само сиротани, скоројевићи и малограђани међу Србима зазиру од себе самих пред странцима. Погледајте како раде народи који знају ко су и држе до себе:

Страна банка у Москви. Зашто не и у Србији?

Може и на страном језику, али зна се ред.

И пред великима треба бити достојанствен.

И пред највећим гостима прави домаћин држи до себе.

Мишковић у Софији мањи од маковог зрна.         Потврда са бугарског банкомата!

Kока кола у БЈРМ.        Аутобуска карта у БЈРМ.

Снимак из 2010. г: место Бугац у Мађарској, име места на рунама, писму предхришћанске Мађарске!

Србин у Америци.

Српски мобилни телефон.        Кинески телефон у Нишу.

Банкомат „Љубљанске банке“ у Црној Гори: црногорски, енглески, српски, руски, шиптарски.

Успешни Срби се не скривају. Напротив! Не треба им лажно представљање!

Сајт „Московске банке“ Кијев, Украјина.

Сајт „Московске банке“ Минск, Белорусија.

Сајт „Московске банке“ Москва, Русија.

Сајт „Московске банке“ Београд, Србија! Они се нечега стиде, па желе да се лажно представљају!

Да ли је систем администратору београдске „Московске банке“ наређено да не зна писмо свог народа, или је он сам изабрао да не зна писмо свог народа?

Продавница у Торонту, Канада. Они мисле на своје саграђане и муштерије, без обзира ко су и одакле су!

Фирма у Београду. Зашто они не мисле на своје муштерије, које испадају сирочад у својој рођеној земљи?

После вашег одговора нашим колегама из „Српске Атине“, новосадског огранка удружења „Ћирилица“ Београд, ми чланови огранка из Ниша вам одајемо признање на пословном, учтивом, пристојном и прибраном одговору. Навикли смо да са нама и друкчије поступају када некоме скренемо пажњу на нестајање ћирилице из живота и памћења српског народа; да нас омаловажавају, исмевају и презиру, као да ми тражимо нешто што нам „не припада“, нешто „туђе“, а не нешто наше најрођеније, нешто што би морало да се подразумева и без посебног тражења. Дакле, одајемо вам признање на пословном и учтивом наступу, и честитамо вам на томе. Ми вâс не сматрамо за „кривце“, него за жртве једне шездесетогодишње политике у Југославији и Србији – политике смишљеног, планираног, организованог и контролисаног искорењивања српске ћирилице и њеног замењивања хрватском латиницом, које је започето Новосадским „договором“ из 1954. године и траје и данас. И баш због тога што вас сматрамо за жртве такве политике, а не за кривце, неки ставови из вашег одговора траже неизоставан коментар.

Ви кажете да би израда ваше нове ћириличне фирме коштала „толико и толико евра“. У Југославији су некада говорили да „равноправност нема цену“, мислећи при том на права свих других народа осим Срба! Сви су морали бити равноправни, само Срби нису имали право на равноправност. Па и дан-данас ускраћивање права националним мањинама на њихове језике и писма је кажњиво по закону, а ускраћивање тог истог права српском народу – није кажњиво по закону! Да сте своју фирму одмах истакли на ћирилици, не бисте сада морали размишљати о цени. Да будемо сликовити: бесправна градња је најскупља градња! Ко гради легално, неће доћи у ситуацију да „пребројава трошкове“ уклањања бесправне градње. Уосталом, и сами кажете да размишљате да у Новом Саду истакнете фирму на свим језицима националних мањина. То ће вероватно бити „оправдани трошак“. Да ли ће ту бити места и за српску ћирилицу, и да ли и трошкови због ње спадају у оправдане?

Погледајте сајтове ваших колега из Москве, Минска и Кијева. Они не угађају никаквим странцима случајним пролазницима, него сопственим народима. И никоме се због тога не извињавају. Само Срби су навикли да у сопственој земљи ходају као по јајима, да се плаше сопствене сенке, да се пред странцима осећају као „кривци“ који треба да се „искупе“ затирањем сопственог ћириличног писма. Ми из удружења „Ћирилица“ желимо да се то промени.

Жељко Филиповић,
„Ћирилица“ Београд,
повереништво Ниш.